Deset godina Foruma slovenskih kultura

Beograd, 18. juna 2014. – Na svečanosti koja je održana u Mariboru obeleženo je deset godina od osnivanja Foruma slovenskih kultura, međunarodne kulturne organizacije zainteresovane za pitanja savremene slovenske kulture i slovenske kulturne baštine.
U glavnom programu obeležavanja desete godišnjice Foruma slovenskih kultura održan je razgovor u Mariborskoj knjižnici pod nazivom „Otvoreni horizonti“ u kome su učestvovali Gojko Božović, glavni urednik Međunarodne edicije 100 slovenskih romana i urednik srpskog izdanja, Andreja Rihter, direktorka Foruma slovenskih kultura, dr Julija Sozina, urednica ruskog izdanja edicije, i poznati slovenački pisac Vlado Žabot, čiji je roman Vučje noći uvršćen u ovu ediciju. Učesnici razgovora podsetili su na prvih deset godina Foruma, na njegove dosadašnje rezultate, a pogotovu na uspeh edicije 100 slovenskih romana koja je proteklih godina uspela da se nametne kao antologijski izbor savremenog slovenskog romana i kao referentna preporuka za čitav niz zapadnih izdavača.
Edicija 100 slovenskih romana je najveći međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, pa tako i najveći projekat u koji je trenutno uključena srpska književnost.
Najaktivniji izdavač edicije 100 slovenskih romana je Arhipelag, dok su trenutno najprevođenij autori u okviru edicije pisci iz Rusije, Slovenije i Srbije. Važan trenutak u ostvarivanju ključnih ciljeva edicije 100 slovenskih romana predstavlja sve veće aktivnosti ruskog izdavača edicije. U mariborskoj knjižnici izložene su do sada objavljene knjige u ediciji 100 slovenskih romana na različitim slovenskim jezicima.
Pored razgovora o ediciji 100 slovenskih romana, deseta godišnjica Foruma slovenskih kultura obeležena je i svečanom akademijom, za koju je scenario napisao najprevođeniji slovenački pisac Drago Jančar. Jančar je u scenariju upotrebljavao i kraće odlomke iz dela slovenskih nobelovaca od Iva Andrića do Česlava Miloša, Jaroslava Sajferta, Josifa Brodskog i Vislave Šimborske.
Počasni pokrovitelj obeležavanja desete godišnjice Foruma slovenskih kultura bio je predsednik Republike Slovenije Borut Pahor.
– Pre deset godina počeli ste ni iz čega, sa idejom o otvaranju veza u prostoru slovenskih kultura. Danas povezujete kreativna jezgra trista miliona Slovena iz trinaest slovenskih država. Kod svojih kuća niste možda uvek u potpunosti prepoznati, ali jeste utoliko pre i utoliko bolje u UNESKO u Parizu i u Savetu Evrope u Strazburu. A vaše ambicije su još i veće: postati referentna globalna platforma interkulturnog dijaloga slovenskih kultura i mrežni centar slovenskih država na području umetnosti i nauke. Imajući u vidu ono što ste ostvarili, verujem da ćete uspeti da ostvariti svoju viziju. Srećno! – kaže se u pozdravnoj čestitki predsednika Pahora.
Forum slovenskih kultura, kao međunarodna ustanova koja je posvećena uspostavljanju kulturnih veza između država u kojima se govore slovenski jezici, osnovana je 2004. godine na Bledu, a osnivačku povelju potpisala su ministarstva kulture ili spoljnih poslova slovenskih zemalja. Sedište Foruma slovenskih kultura je u Ljubljani, a u njegovom radu i u realizaciji njegovih posebnih projekata učestvuju mnogobrojne javne i privatne institucije kulture, kao i umetnici iz slovenskih zemalja. Od kulturnih institucija iz Srbije u radu Foruma slovenskih kultura posebno su učestvovali Arhiv Srbije, Galerija Matice srpske i Izdavačka kuća Arhipelag.
Osnovni cilj Foruma slovenskih kultura jeste međusobno predstavljanje tradicija i kultura slovenskih zemalja, kao i predstavljanje tradicija i kultura slovenskih zemalja izvan slovenskih granica. Cilj Foruma slovenskih kultura je povećanje kulturne prepoznatljivosti i prisustva kao osnove za razumevanje.
Najvažniji projekat Foruma slovenskih kultura predstavlja edicija 100 slovenskih romana. Ovim projektom Forum slovenskih kultura započeo je intenzivnu književnu razmenu između slovenskih naroda, kao i širu međunarodnu promociju i predstavljanje slovenskih književnosti. Da bi se postigao ovaj cilj, bilo je neophodno oblikovati antologiju romana pisanih i objavljenih na slovenskim jezicima posle pada Berlinskog zida. Takva antologija, izrazito retka u ukupnom evropskom izdavaštvu, dobijena je u reprezentativnoj ediciji 100 slovenskih romana.
Cilj projekta 100 slovenskih romana jeste, u prvom redu, međusobno upoznavanje književnosti i kultura slovenskog sveta, podsticanje međusobnog prevođenja slovenskih književnosti i kultura, kao i osmišljeno i reprezentativno predstavljanje najboljih primera modernog slovenskog romana na velikim svetskim jezicima.
Pored produbljivanja postojećih ili novog uspostavljanja pokidanih kulturnih i književnih veza među slovenskim zemljama i kulturama, posle decenija obeleženih promenama državnog poretka, društvenog sistema, državnim dezintegracijama, kao i tranzicijom, edicija 100 slovenskih romana zamišljena je i kao način da se stvori nova generacija prevodilaca sa slovenskih jezika, kao i da se u svakoj slovenskoj zemlji oblikuje interpretativna zajednica u kojoj će se uspostaviti razumevanje književnih dela koja nastaju na drugim slovenskim jezicima.
Iskustvo svih izdavača ove edicije jeste da sa skoro svih slovenskih jezika postoji nedovoljan broj prevodilaca, pogotovu u novijim i radnom aktivnim generacijama. Kroz prevođenje sto romana ukazaće se potreba za novim kvalitetnim prevodiocima.
Edicija 100 slovenskih romana osnovana je i sa ciljem da predstavlja snažan podsticaj međunarodnoj promociji srpske i drugih slovenskih književnosti, po primeru svojevremenog zajedničkog nastupa hispanoameričke literature. Objavljivanje knjiga u ovoj ediciji predstavlja odličnu preporuku velikim izdavačima da u svoje programe uvrste neke od tih knjiga, što se već potvrđuju u interesovanju pojedinih američkih, engleskih, francuskih, nemačkih ili italijanskih izdavača.