Jani Virk: Uzbudljiva priča o tranziciji i o očevima nacije
Jani Virk, jedan od najznačajnijih savremenih slovenačkih pisaca, gost je Arhipelaga u Beogradu i međunarodnog književnog festivala Prosefest u Novom Sadu. Tokom boravka u Beogradu Jani Virk je imao književno veče u UK „Parobrod“ i vrlo posećenu konferenciju za štampu na kojoj je govorio o svojim knjigama, pre svega o romanu Poslednje Sergijevo iskušenje koji je objavljen u izdanju Arhipelaga u antologijskom ediciji Sto slovenskih romana.
Poslednje Sergijevo iskušenje je društveno aktuelan i kritičan, istovremeno ironično i tragično intoniran roman o istočnoevropskim tranzicijama. Roman Janija Virka je izuzetna i uzbudljiva priča o slovenačkoj tranziciji, ali i knjiga čije bismo junake, događaje i zaplete mogli lako da zamislimo u svom neposrednom okruženju.
Pisan u neorealističkom maniru u kome se eros i tanatos silovito prepliću sa egzistencijalnim i metafizičkim pitanjima, roman Janija Virka postaje jedno od dela koje o evropskom Istoku danas govori više, plastičnije i dublje od tomova svakovrsnih studija koje su pisane na tu temu.
Govoreći o tome kako je pisao svoj tranzicijski roman Poslednje Sergijevo iskušenje, Jani Virk je naglasio da je reč o knjizu u kojoj je težio da pokaže celovitost, složenost i neposrednost društvenih odnosa u tranzicijskoj i posttranzicijskoj Sloveniji:
– Dok sam pisao ovaj roman, ja sam imao u vidu konkretne ljude i događaje koji su se zaista odigrali u Sloveniji tokom tranzicije. Kada je reč o glavnom junaku, uvek me svi pitaju da li je takav junak postojao i o kome je reč. Da, ja sam tog čoveka poznavao, on je u jednom trenutku, u osamdesetim godinama, zauzimao veliki deo javnog prostora u Sloveniji i oličavao je jednu figuru koja se obično naziva „otac nacije“. Nisam siguran da najbolje poznajem vaš kontekst, ali nadam se da ne grešim kada kažem da je moj junak, odnosno njegov stvarni prototip iz slovenačke stvarnosti, bio otprilike ono što je u Srbiji bio Dobrica Ćosić. U osamdesetim godinama pisci su oblikovali javnost i uticali na stvarnost, a onda je njihov uticaj nestao, a da oni to nisu ni primetili. Naravno, moj junak nije nikakva replika stvarnog prototipa, kao što i neki drugi junaci u romanu predstavljaju političke ili književne figure za koje i vi svakako znate.
Posle Beograda, Jani Virk odlazi u Novi Sad, gde u četvrtak 19. aprila ima književno veče u 20,30 sati u Kulturnom centru Novi Sad, a u petak 20. aprila u 12 sati razgovor sa profesorima i učenicima u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“.
