Terezija Mora: Kriza je naše iskustvo

Beograd, 26. juna 2014. – Kada sam pre nekoliko završila knjigu priča, dugo sam razmišljala o čemu sada da pišem. Tragala sam za nekim pravim izazovom i htela sam da to bude priča o našem savremenom trenutku. Tako je nastala početna ideja za roman o Darijusu Kopu. Onda je počela svetska ekonomska kriza i sve to što je ona donela sa sobom samo me je učvrstilo u nameri da napišem roman o životu u jednoj korporaciji. Korporacije su naša stvarnost, kriza je naše iskustvo. Verujem da književnost o tome treba da govori i da o tome ima šta da kaže – rekla je poznata nemačka književnica Terezija Mora, ekskluzivni gost 3. Beogradskog festivala evropske književnosti, predstavljajući svoj roman Jedini čovek na kontinentu koji je nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.
Terezija Mora je jedan od najvažnijih novih glasova u savremenoj nemačkoj književnosti. Rođena u Mađarskoj (1971), Terezija Mora se, posle političkih promena u Mađarskoj, 1990. godine preselila u Nemačku. Radila je kao scenarista za filmsku industriju i na televiziji. Na nemački jezik prevela je čitav niz savremenih mađarskih pisaca poput Petera Esterhazija, Ištvana Erkenja ili Lasla Darvašija. Od 1998. godine živi kao slobodni pisac i piše na nemačkom jeziku. Živi u Berlinu.
– Dugo sam istraživala građu za roman. Htela sam da iznutra upoznam savremene korporacije, kako one funkcionišu, kako ljudi u njima rade, kako se ti ljudi osećaju, koliko ima smisla i uspeha u svemu tome. Ali me je zanimalo da vidim i šire društvene tokove, od ekonomije do politike, od medija do tokova kapitala i moći. Naravno, to me je zanimalo kako bih mogla da opišem konkretan kontekst u kome se odvijaju obični ljudski životi. Recimo, naši životi. Moj junak Darijus Kop radi u velikoj multinacionalnoj korporaciji i on nije na tako niskoj i običnoj poziciji. Ali ni ta pozicija koju ima ne lišava ga iskustva krize koje je kod njega nekada posebno traumatično – kaže Terezija Mora.
Roman Jedini čovek na kontinentu, za koji je Terezija Mora dobila nagrade „Erih Frid“ i „Adalbert fon Šamiso“, prvi je prevedeni roman ove autorke na srpskom jeziku. Roman je objavljen u poznatoj Arhipelagovoj ediciji Zlatno runo, a prevodilac je Maria Glišić.
– Vrlo brzo sam shvatila da junak kao što je Darijus Kop zaslužuje više od jednog romana. Svi mi, zapravo, zaslužujemo jednu priču. Otuda sam rešila da napišem trilogiju u kojoj će Darijus Kop biti glavni junak. U romanu Jedini čovek na kontinentu opisujem izazove svetske ekonomske krize i korporacijskog upravljanja u ovom trenutku. Istovremeno, bilo mi je potrebno da prikažem mog junaka kao celovitu ličnost, tako da se u romanu javlja ljubavna priča sa Florom. U mom novom romanu Čudovište, koji je nastavak romana Jedini čovek na kontinentu, pratim razvoj Kopovog života, opisujem njegovo iskustvo posle saznanja koje mu je promenilo život. A to je saznanje da da je njegov svet prepun neizvesnosti i nesigurnosti i da je smisao sve teže prepoznati u svom životu i u svojim poslovima. Napisaću i treći roman o Darijusu Kopu. Još nisam počela da pišem taj roman, ali sam jedno vreme mislila da je prirodno da se on završi Kopovom smrću. Više ne mislim tako. U književnosti ne moraju da umru svi junaci. Taj roman me čeka, kao što i sve nas čekaju nova iskustva ovog uzburkanog vremena – nastavlja Terezija Mora.
Kritika kaže da je roman Jedini čovek na kontinentu Terezije Mora najbolji evropski roman o iskustvu korporacijske stvarnosti. Posredi je izuzetna priča o otuđenosti, praznini i gubitku smisla. Glavni junak radi posao u čiji smisao nije sasvim uveren, on ima malo informacija, nije siguran šta se sve od njega očekuje i stalno ima utisak da mu sve klizi iz ruku. Njen novi roman Čudovište, koji predstavlja nastavak romana Jedini čovek na kontinentu, nedavno je dobio Nagradu za najbolji nemački roman u 2013. godini.
Odgovarajući na pitanja čitalaca, Terezija Mora je rekla:
– I sama mislim da je Darijus Kop pravi junak naših dana. Da ne mislim tako, ne bih pisala ovaj roman. Verujem da književnost može da otkrije i izgovori neka važna pitanja današnjeg trenutka i da to učini upravo u svom vremenu. Moj junak Darijus Kop je oličenje čoveka koji nije siguran u smisao onoga što radi i koji ne vidi više gotovo nikakvu sigurnost u svom svetu. Sve je više takvih ljudi oko nas, i u Istočnoj i u Zapadnoj Evropi. To više nije samo pitanje izgubljenog smisla, to je neko osećanje izlišnosti koje je posebno teško. Nekada su ljudi gubili i nalazili poslove, ali su njihovi poslovi svakako bili potrebni. Danas ljudi osećaju da su suvišni i oni i njihovi poslovi.
Zahvaljujući pozivu Arhipelaga i 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti, Terezija Mora je prvi put u Beogradu.
– Dogovarali smo se za dolazak i prošle godine, ali tada sam morala da radim na završetku romana Čudovište. Drago mi je da sam u Beogradu. Za kratko vreme videla sam mnogo stvari i upoznala mnogo ljudi. Biće mi potrebno malo vremena da složim sve te utiske, ali imam utisak da ću morati da upoznam Beograd. Kod mene je uvek tako: potrebno mi je vreme da upoznam neki grad i zemlju, ali kada ih upoznam, najčešće potom pišem o njima.
Na predstavljanju romana Terezije Mora govorili su i dr Matijas Miler-Vierfih, direktor Gete Instituta u Beogradu, i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
– Terezija Mora je jedna prava evropska biografija našeg vremena. Rođena je i odrasla u Mađarskoj, piše na nemačkom jeziku i živi u Nemačkoj, a sada njeni romani govore o isksutvima koja jednako pripadaju svim Evropljanima – rekao je Matijas Miler-Vierfih.
Prema mišljenju Gojka Božovića, kriza koja još traje dobila je književni odgovor kakav smo priželjkivali.
– Terezija Mora je od jedne privatne sudbine koja se odvija u društvenim i ekonomskim izazovima svakodnevice napravila izuzetnu priču našeg vremena koja počiva na uzbudljivosti i snazi pripovedanja, ali i na vanredno uspelim humornim obrtima koji korporacijskom životu daju ljudsku dimenziju – rekao je Božović.